1. Kada sam se počela razbolijevati na više razina, kada sam isprobala svakakve metode i kada sam skužila da stojim na mjestu, da imam samo neke trenutačne kratkoročne faze poboljšanje – tada sam odlučila da idem svojim putem.

Tada sam odlučila da se vraćam prirodi, da ću joj dati najveću šansu ikada.

Nisam požalila.

Moj unutarnji glas je bio u pravu.

Samo sam ga ja godinama potiskivala.

I upravo je to jedan od najvažnijih dijelova moga rada – pomoći drugima, tebi da ne moraš godinama lutati kao što sam ja lutala.

2. Nekoliko puta su me pitali kaj bi radila da se ne bavim s ovim čime se bavim.

Iskreno?

Nemam odgovor.

Tj teško mi je zamisliti da bi radila išta drugo.

Jer ne želim raditi ništa drugo.

U ovome sam pronašla svoju svrhu, svoju bit.

Zato mi je važno ono kaj prenosim.

Želim ti dati znanje, alate, želim ti pomoći da razumiješ i da donosiš informiranije odluke za sebe i svoju obitelj kad je u pitanju zdravlje.

3. Volim čitati razne knjige, što za posao što za sebe i svoj rast.

Nekoliko knjiga me inspirialo, ali izdvojiti ću dvije koje su mi napravile prekretnicu u životu i koje su mi pomogle da još dublje zavirim u sebe, da se vratim svojim korijenima koji čuče u meni od malena.

Prva knjiga je Imati hrabrosti ne svijdeti se drugima, a druga knjiga je Počni od zašto.

Obje su došle po preporuci dviju dragih osoba i ja ti od srca preporučam da ih pročitaš.

4. Kroz svoj rad slušam svakakvu glazbu, ali najviše mi odgovara duhovna glazba jer me to dodatno povezuje sa samom sobom i sa prirodom.

Tu dobivam neke od najboljih inspiracija za rad, ujedno dobivam unutarnji mir, zadovoljstvo i potvrdu da sam izabrala ispravan put.

Pogotovo kad mi je težak dan, ili se nisam naspavala, ili nemam motivacije, ili sam nervozna, duhovna glazba me vraća na tvorničke postavke.

Ono kaj mi isto puno pomaže je zvuk prirode kao što je šum mora, cvrčanje cvrčaka, cvrkut ptičica ili naprosto tišina prirode.

Zato je važno da svatko za sebe nađe ono kaj ga umiruje, ispunjava i povezuje sa samim sobom.

5. A najteža stvar koju sam trebala naučiti raditi je postaviti granice.

One zdrave granice.

Bilo je teško odvažiti se na to, ali danas znam koliko je to važno.

To je nekaj kaj se mora napraviti bez obzira o čemu se radi – poslu, prijateljstvu, ljubavnom odnosu, životnim navikama.

Mi smo željni granica, željni smo toga da imamo neka pravila, nekakve smjerove u životu.

Tada smo odgovorniji, ispunjeniji, sretniji, imamo više poštovanja prema sebi i prema drugima.

Bez granica smo divlji ljudi.

Teško je ispočetka držati se granica, puno puta padnemo ali važno se dići i nastaviti.

I danas granice osim prema drugima, postavljam i prema samoj sebi i svojim navikama koje nastojim mijenjati na bolje.